Павишић Лука и Хајсер генерал 0001    Рано рани силен Османбеже 0002    У Осику у ахару своме, 0003    Код њег сестрић Силић Мехмедбеже, 0004    Црну кахву пију у ахару, 0005    Код њих стоји тридесет делија. 0006    Османбегу сузе ударају, 0007    А вели му Силић Мехмедбеже: 0008    „Што ти, дајо, сузе ударају?“ 0009    „ „Мој сестрићу, Силић-Мехмедбеже! 0010    Гледајући до ћојлука мога, 0011    Видиш ли ми на ћојлуку куле, 0012    Како ми је ватром изгорила? 0013    Док је усправ на ћојлуку била, 0014    Имо у њој остарилу љубу, 0015    Имо двије ћери код матере: 0016    Ћер Хатију и млађу Златију. 0017    Ево има за седам година, 0018    Како ми је кула изгорила, 0019    Моја старка свијет проминила, 0020    Уфатили оби ћери моје, 0021    Ћери моје допале невоље, 0022    Отишле су у земљу нимачку. 0023    Сва су наша села погорила, 0024    А ја био у Стамболу билу, 0025    У Стамболу на царском хизмету. 0026    Кад сам дошо од Стамбола била, 0027    Ударио на жалост велику: 0028    Нејма куле, нејма старе љубе, 0029    Нејма мојих ћера код Осика. 0030    Сад проводим жалост у Осику 0031    Све дан по дан за седам година. 0032    Дјеци гласа ни хабера неима, 0033    А с њима је робље одведено, 0034    Таман триста роба и робиње, 0035    Све се до сад натраг повратило, 0036    Вратило се за новце готове 0037    Посли ћера овог Османбега, 0038    Ја сам јадан јако остарио, 0039    Ја не могу ата појахати, 0040    Да обучем нимачко одило, 0041    Да ја сађем у земљу нимачку, 0042    Не би л’ своју дјецу избавио. 0043    Овди ми нејма Насулбега сина, 0044    Насулбега сина старијега. 0045    Тамо ј’ вавик у Стамболу билу, 0046    У Стамболу на царском хизмету. 0047    Да ми се је овди догодио, 0048    Он би до сад сестре избавио, 0049    Ја би тамо главу изгубио. 0050    А ево ми Мехмедбега сина, 0051    Мехмедбега мог млађега сина: 0052    Страшив ми се д’јете пригодио, 0053    Он сестрама ни мукает није, 0054    Веш се вавик по Осику скита. 0055    Није право д’јете очевићу, 0056    Мој је Мехо д’јете материћу. 0057    Ко ми зовне сина Мехмедбега 0058    Очевићем Османбеговићем: 0059    У пољу му жито не родило, 0060    У двору му с’ мушко не рађало!“ “ 0061    Њему сестрић вели у одаји: 0062    „Немој, дајо, силен Османбеже! 0063    Ти не куни Мехмедбега свога, 0064    Твој је Мехо права мушка глава, 0065    Јунак прави, ал му среће нејма; 0066    Јер у ово за седам година, 0067    Ја сам с њиме често саходио, 0068    Мој даиџа, у земљу нимачку 0069    Тражити сестре по земљи нимачкој: 0070    За њих гласа нејма ни хабера.“ 0071    Истом они у бесиди били, 0072    Стаде хрка ата празовита, 0073    Стаде цврка чавла по калдрми. 0074    Бег погледа са пенџера свога, 0075    Он опази влашче низ калдрму, 0076    Гдје алата јаше племенита, 0077    Гони кули силен-Османбега, 0078    Све сер алат под њим заиграва, 0079    Натурио шкрљу над обрве, 0080    Златни му крсти око ока трчу, 0081    Њега ките бију по плећима. 0082    За пасом му мали ледењаци, 0083    Прико њег се палошина воза, 0084    Њише му се по прсих медуља. 0085    Кад га види силен Османбеже: 0086    „Мој сестрићу, Силић-Мехмедбеже! 0087    Ход’дер види влаха и алата! 0088    Још ми ’ваки долазио није.“ 0089    Гледају га бези са пенџера, 0090    Влах ујаха ата у авлију, 0091    Дочекаше бегови сеизи, 0092    Њима влашче добро јутро викну, 0093    Па одјаха ата у авлији. 0094    Потекоше бегови сеизи, 0095    Да од њега уфате алата. 0096    Мрко на њих влаше погледао: 0097    „Тамо даље, бегови сеизи, 0098    Не прилаз’те мени ни алату! 0099    Овај с’ алат није научио, 0100    Да га вођак по авлији вода, 0101    Нек сам алат по авлији хода!“ 0102    Забаци му обадва кајаса, 0103    У ноздрве пољуби хајвана, 0104    По гриви га плеском ударио, 0105    Сам му алат по авлији хода. 0106    А сеизом влашчић говорио: 0107    „Је л’ вам овди силен Османбеже?“ 0108    Њему веле бегови сеизи: 0109    „Ето бега у ахару своме!“ 0110    Оде влашчић у ахар-одају, 0111    Османбегу добро јутро викну, 0112    Он беговој руци полетио. 0113    Њему вели силен Османбеже: 0114    „О влашчићу из земље нимачке! 0115    Што си мени дошо до Осика? 0116    Ал с’ ми Осик дошо уходити, 0117    Ал си дошо пораз моје главе, 0118    Ал си јадан мени прескочио, 0119    Да послужиш мене у Осику? 0120    Кажи ми се, ко си и оклен си!“ 0121    Њему влашчић вели у одаји: 0122    „Осик дошо уходити нисам, 0123    Не дај Боже, ни раз твоје главе! 0124    Чуо сам те, да си јунак прави, 0125    Може бити, да ћу те служити. 0126    Кад ме питаш, ко сам и оклен сам: 0127    Ја сам, беже, од Прозора била, 0128    Био слуга Хајсер-генерала. 0129    Свога соја не знам ни племена, 0130    Мене зову Павишића Луком. 0131    Ја служио Хајсер-генерала, 0132    Служио га дванаест година. 0133    Кад би Хајсер ишо војевати, 0134    Носио сам бајрак на алату, 0135    Па сам теби дошо до Осика, 0136    Чуо сам те, да си јунак прави. 0137    Сад ја на те, беже, гледајући: 0138    Јунак ниси, колико те кажу. 0139    Да си јунак, колико те кажу: 0140    Камо т’, беже, оби ћери твоје?“ 0141    Даде бегу књигу у одаји: 0142    „Гледај, беже, што с’ у књизи пише: 0143    С тога сам ти дошо до Осика.“ 0144    Узе беже, књигу прегледава, 0145    Позна књигу од ћери старије, 0146    Хатка му је књигу оправила: 0147    „А мој бабо, силен Османбеже, 0148    Ето теби књига дивојачка! 0149    Ето теби мог брата трећега, 0150    Трећег брата, Павишића Луке! 0151    Држи Луку ка и сина свога, 0152    Ја г’ узела за брата трећега. 0153    Ево наске у Прозору билу 0154    А у кули Хајсер-генерала, 0155    У невољи, у халват-одаји.“ 0156    Кад Османбег књигу прегледао: 0157    „Трећи сине, Павишићу Лука, 0158    Деде сиди код колина мога!“ 0159    Код њег Лука сиде у одаји, 0160    Делије му кахву наточише. 0161    Њему вели силен Османбеже: 0162    „Сад ми кажи у одаји, Лука, 0163    Кад су моја дјеца код Прозора: 0164    Ко ишћера до Осика војску, 0165    Ко запали на ћојлуку кулу, 0166    Ко ујагми оби ћери моје?“ 0167    „ „Бег Османбег, сила од Осика! 0168    Диже војску Хајсер генерале, 0169    Ја изведох до Осика војску, 0170    Ја запалих кулу на ћојлуку, 0171    Ја ујагмих оби ћери твоје, 0172    Ја сам ћери свео до Прозора, 0173    Дао сам их Хајсер-генералу.“ “ 0174    Насмија се силен Османбеже: 0175    „Знаш ли, сине, Павишићу Лука, 0176    Ко погуби побратима мога, 0177    Побратима, Лалић-Мехмедагу?“ 0178    „ „Ја погубих побратима твога, 0179    Османбеже, драго ми је било! 0180    Ја сам њему кулу запалио, 0181    Служио сам Хајсер-генерала.“ “ 0182    Њему вели силен Османбеже: 0183    „Све је тако, Павишићу Лука! 0184    Ја те за то ни питати не ћу, 0185    Веће мени кажи у одаји: 0186    Како бисмо ћери избавили? 0187    Би ли једну књигу направили. 0188    Да је снесеш до Прозора била, 0189    До Прозора Хајсер-генералу, 0190    А на књигу дјецу заискали, 0191    Нек их цини за новце готове, 0192    Све ћу дати ја за ћери своје.“ 0193    А уз Луку боја ошинула: 0194    „Бег Османбег, немој будалити! 0195    Зар би таку књигу оправио, 0196    А на књигу заиско дивојке, 0197    Да их цини за новце готове? 0198    Како знадем Хајсер-генерала: 0199    Да т’ је хазна цара стамболскога, 0200    Седам каса од све седам краља, 0201    Не би мого дјеце избавити. 0202    Лука књиге те носити не ће, 0203    Већ је Лука Прозор оставио, 0204    Лука натраг до Хајсера не ће, 0205    Јер ми најма није потплатио, 0206    Већ ме врло резил учинио. 0207    Код њега су мене облагали, 0208    Облаго ме Златарићу Павле, 0209    Што он чува куле Хајсерове. 0210    Хајсер ме је плеском ударио, 0211    Десном руком по ливом образу, 0212    Кано госпу шиба на оџаку. 0213    Ја сам њега, беже, оставио, 0214    А дао му вјеру на растанку, 0215    Да ћу му плеску сабљом повратити, 0216    Ја ћу своју изгубити главу. 0217    Ја потегох теби и Осику, 0218    Да послужим тебе у Осику, 0219    Мислио сам, да си јунак прави. 0220    Ако не смиш до Прозора сићи, 0221    А ти дигни силновиту војску, 0222    Ја ћу с војском до Прозора сићи, 0223    Избавити оби ћери твоје, 0224    Од Хајсера најам наплатити, 0225    А плеску му сабљом повратити, 0226    Служит ћу те до еџела свога.“ 0227    Прегрли га силен Османбеже: 0228    „Хоћу, сине, Павишићу Лука! 0229    Ја ћу теби покупити војску, 0230    Ја ћу с тобом до Прозора поћи.“ 0231    Намах књигу на колину пише, 0232    Посла књигу у Канижу билу 0233    А на руке Хасанпаши Тири: 0234    „Хасанпаша, дижи Канижане! 0235    Подигни ми царске јењичаре, 0236    Ходи мени под Осик изиђи! “ 0237    У Пожегу књигу оправио 0238    На ајана бега Мустајбега: 0239    „Подигни ми мложију војника, 0240    Ходи мени под Осик изиђи. “ 0241    Посла књигу Петроварадину 0242    А на руке сину везирову: 0243    „Бег Ахмедбег, дите везирово! 0244    Дигни мени мложију војника, 0245    Ходи мени под Осик изиђи! “ 0246    Посла књигу до Оструга била: 0247    „Фазлипаша од Оструга била! 0248    Дигни мени од Оструга војску, 0249    Подигни ми царске јењичаре, 0250    Ходи мени под Осик изиђи. “ 0251    Пише беже књиге у одаји, 0252    Шаље књиге од града до града, 0253    Купи беже силновиту војску, 0254    Збија војску за недиљу дана. 0255    Три му паше под Осик изашле 0256    И четврти соргуч од Будима, 0257    А и с њима аге и ајани. 0258    Кад преписа код Осика војску: 0259    Коњика му тридесет хиљада, 0260    А пишаца двадесет хиљада. 0261    Он повика Павишића Луку: 0262    „Је ли мало Османбегу војске?“ 0263    Њему вели Павишићу Лука: 0264    „Виш ти, беже, не трибује војске, 0265    Вакат, беже, подизати војску.“ 0266    Све слушају три паше цареве 0267    И пред њима соргуч од Будима 0268    И остале аге и ајани. 0269    Њима вели силен Османбеже: 0270    „Чујете ли, паше и ајани! 0271    Нами ваља до Прозора поћи, 0272    Не би л’ моје ћери избавили. 0273    Вид’те мога Павишића Луке: 0274    Ово ј’ војска силен-Османбега, 0275    А управа Павишића мога, 0276    Лука ће ми управљати војском. 0277    Ко не мисли послушати Луке, 0278    Нека каже код Осика мога, 0279    Нек се враћа својој домовини!“ 0280    Њему вели Хасанпаша Тиро: 0281    „Османбеже, сила од Осика! 0282    Овде паше нејма ни ајана, 0283    Да ти Луке послушати не ће. 0284    Куд год рече Павишићу Лука, 0285    Ја ћу, беже, Луку послушати, 0286    Да ћу своју изгубити главу. “ 0287    Диже Лука од Осика војску, 0288    Наприд Лука на алату пође, 0289    За њим иде силен Османбеже, 0290    А за њима силновита војска: 0291    Отискоше низ Новоселију. 0292    Док се спушти под гору Бакоњу, 0293    У Бакоњу гору ударише, 0294    И Бакоњу гору пригазише. 0295    Куд ће Лука с војском окренути? 0296    Отишће десно пољу Јастребову. 0297    Кад се спушти пољу Јастребову 0298    Под велику гору Голубицу, 0299    Веш им сунце паде за планину. 0300    Ту ће Лука уставити војску. 0301    Ту ће с војском конак учинити. 0302    Османбегу Лука говорио: 0303    „Ево т’, беже, поље Јастребово 0304    И велика гора Голубица! 0305    Ти ’ш остати поље чувајући, 0306    И код тебе три паше цареве, 0307    Међу њима соргуч од Будима; 0308    А Лука ће до Прозора поћи, 0309    Пораз ћера твојих до Прозора. 0310    Мени ’ш дати сина везирова 0311    И коњика дванаест хиљада, 0312    Виш’ ти Лука тамо војске не ће. 0313    Ја ћу теби ћери оправити, 0314    Лука ће се тамо забавити. 0315    Не шали се, силен Османбеже, 0316    Све вам џаба прозорске дивојке: 0317    Мен’ ће Мара Чабрић-Михајила 0318    Од Топлице, од воде ледене, 0319    Јер је Мара моја јауклија, 0320    Немојте ми криво учинити! 0321    Чувај, беже, поља зеленога! 0322    Ја се бојим бана јањочкога, 0323    Јер му лежи код Јањока војска, 0324    Лежи војске тридесет хиљада, 0325    Мого би ти поље ујагмити 0326    И велику гору Голубицу, 0327    Врло ће нас кахар учинити.“ 0328    , „Хајде Лука, не старај се стиме!“ “ 0329    Узе Лука сина везирова, 0330    Пробра војске дванаест хиљада, 0331    Све коњика дванаест хиљада, 0332    Оде Лука низ поље зелено. 0333    А повика сина везирова: 0334    „Бег Ахмедбег, дите везирово! 0335    Нам је, беже, до Прозора сићи. 0336    Одавлен је шест пуних сахата, 0337    А пола је ноћи премотало, 0338    Ваља ноћом под кулу изаћи, 0339    У прозорје под кулу камену. 0340    Тврда ј’ кула Хајсер-генерала, 0341    Куле чува Златарићу Павле, 0342    Око куле седам метериза, 0343    А на њима седам лубарада, 0344    А чува их седам кумпанија. 0345    Не би л’ како, беже, приварили, 0346    Ми високу кулу освојили, 0347    Ту би могли добро задобити, 0348    Ту се згони на арабе благо. 0349    Три магазе под кулом каменом: 0350    У једној су мекахни цекини, 0351    А у другој везени талири, 0352    А у трећој од злата ћурћета. 0353    Каква му је Мара јединица, 0354    Липа Мара Хајсер-генерала, 0355    Та дјевојка прама отим малом! 0356    Ако буде моја жива глава, 0357    Ту ћу Мару брату поклонити 0358    Мехмедбегу Османбеговићу. 0359    Ту ће наша задобити војска: 0360    Има шехер испод куле биле, 0361    Покрај Скуте, испод Крмежина, 0362    Три хиљаде и триста килита: 0363    Ту се згони на арабе благо. 0364    Све дјевојке сједе на ћефенцих 0365    До Топлице, до воде ледене, 0366    До ћуприје ћораве Марије. 0367    Свест ћу тебе Мариној ћуприји 0368    До чардака Паук-харамбаше, 0369    Што чардака чува на ћуприји. 0370    Код Паука шездесет платника 0371    И његова трије службеника: 0372    Једно Кућа, друго Кукуљица, 0373    А треће је Метикош војвода, 0374    Да их грђих у Прозору нејма. 0375    Ту ћемо се, беже, изгрдити: 0376    Ваља нами чардак освојити, 0377    Пригазити Марину ћуприју, 0378    Саћи кули Чубрић-Михајила 0379    До Марице, моје јауклије. 0380    Немојте се, беже, приварити, 0381    Ујагмити моју јауклију; 0382    Јер ће Лука за њу погинути, 0383    Све вам џаба прозорске дивојке!“ 0384    Већ се близо кули прикучише, 0385    А већ била зора обилила. 0386    Подранио Златарићу Павле, 0387    Појахао великог путаља, 0388    А подиго седам кумпанија. 0389    Кад опази на алату Луку, 0390    Да уз њега силна иде војска, 0391    Стаде вика Златарића Павла: 0392    „Не шал’те се, седам кумпанија. 0393    Ето на нас Павишића Луке! 0394    Подиго је од Осика Турке: 0395    Да га јутрос добро дочекамо!“ 0396    А повика Павишића Луку: 0397    „Невјерниче, Павишићу Лука! 0398    Твоја ј’ војска, твоје навођење: 0399     О ране није, ван о мртве главе!“ 0400    Њему вели са алата Лука: 0401    „Држ’ се, Павле, ето мене на те!“ 0402    Он на Павла подера алата, 0403    А побиже Златарићу Павле, 0404    За њим Лука на алату скаче. 0405    Пригазише седам метериза, 0406    Трже на њег седам лубарада: 0407    Не сватише Луке ни алата, 0408    Веш код њега седам коњаника. 0409    Стиже Павла код авлијнских врата, 0410    Сијну сабља Павишића Луке, 0411    Паде глава Златарића Павла. 0412    За њим скаче шездесет коњика, 0413    И остали Турци ударише, 0414    А дочека седам кумпанија. 0415    Стаде јека око куле биле: 0416    Пушка пуца, никад не патише. 0417    Док авлијнска врата освојио, 0418    У авлију друштво навратио, 0419    Ту му паде дван’ест коњаника. 0420    Спази Лука Хајсер-генерала, 0421    На њег Лука потира алата, 0422    А вели му Хајсер генерале: 0423    „Немој, Лука, кидисати глави! 0424    Ишћи мала, колико ти драго, 0425    Дат ћу т’ најам од дван’ест година.“ 0426    Њему вели са алата Лука: 0427    „Држ’ се добро, ето мене на те! 0428    Ми би лако најам наплатили, 0429    Ал је мучно плеску повратити, 0430    Ваља плеску сабљом повратити.“ 0431    Згуби Лука Хајсер-генерала, 0432    А ујагми главу Хајсерову, 0433    Алату је метну у зобницу. 0434    Оте Лука кулу од камена, 0435    Рашћераше седам кумпанија. 0436    Док високу кулу освојио, 0437    Погину му двиста коњаника. 0438    Он ујагми дви ћери бегове 0439    И Марицу Хајсер-генерала, 0440    Па их посла пољу Јастребову, 0441    Оправи их силен-Османбегу. 0442    Поробише кулу Хајсерову, 0443    Оби Лука три магазе мала: 0444    Први јагме мекахне цекине, 0445    Други купе везене талире, 0446    Трећи носе од злата ћурћета. 0447    Запалише кулу од камена, 0448    Плану кула Хајсер-генерала, 0449    А на кули пукоше мужари, 0450    Све се грло чује Павишића. 0451    Сломи с’ огањ код јењи-шехера, 0452    Јер на шехер ударио Лука, 0453    Роби шехер испод Крмежина. 0454    Плану шехер испод Крмежина, 0455    А прочу се грло Павишића 0456    Код Топлице, код воде ледене, 0457    На ћуприји ћораве Марије, 0458    Код чардака Паук-харамбаше. 0459    Да је коме исприка гледати, 0460    Кад удари Лука на Паука, 0461    А дочека Паук из чардака: 0462    Док му дрвен чардак освојио, 0463    Са Паука главу ујагмио, 0464    Погину му дван’ест ефендија 0465    И још уз њих стотину коњика. 0466    Док пригази Марину ћуприју, 0467    Сломи с’ огањ ниже куле биле, 0468    Ниже куле Чубрић-Михајила, 0469    А прочу се грло Павишића: 0470    „Гдје си, Маро, мила јауклијо, 0471    Ево теби Павишића твога! 0472    Кршне сам ти свате покупио, 0473    Кршне свате од Осика Турке: 0474    Кума метно силен-Османбега, 0475    А прекумка Хасанпашу Тиру, 0476    А дјевера соргуч’ од Будима, 0477    Бајрактара сина везирова.“ 0478    Док високу освојише кулу, 0479    Погуби Лука Чубрић-Михајила, 0480    А ујагми своју јауклију, 0481    Подиже је на алата свога, 0482    А повика сина везирова: 0483    „Бег Ахмедбег, дите везирово! 0484    Сад ћемо се натраг повраћати, 0485    Овде ваља војску искупити. 0486    Што сам ћио, то сам учинио, 0487    Хајсеру сам зајам повратио.“ 0488    Док су они војску искупили, 0489    Док је Лука Прозор поробио, 0490    Шта изгуби својих коњаника: 0491    Три хиљаде и триста коњика. 0492    Зла адета у једних Турака! 0493    Док су једни добро задобили, 0494    Намах су се бегу повратили 0495    И зеленом пољу Јастребову. 0496    Кад стигоше силен-Османбегу, 0497    Приварише силен-Османбега: 0498    „Бег Османбег, сила од Осика! 0499    Зло подиже силновиту војску, 0500    Даде војску Павишића Луки, 0501    Сву ће т’ Лука војску посијати.“ 0502    Османбегу сузе ударише, 0503    Подиже се с поља Јастребова, 0504    Бег остави три паше цареве, 0505    Међу њима соргуч’ од Будима, 0506    Да чувају поље Јастребово. 0507    Диже собом дванаест хиљада, 0508    Пође беже низ поље Прозору. 0509    Пола поља није пригазио, 0510    И он срите Павишића свога, 0511    Све поп’јева на алату Лука. 0512    Кад га види силен Османбеже, 0513    Бег прегрли на алату Луку: 0514    „Јеси л’, Лука, здраво и весело?“ 0515    „ „Јесам, беже, милом Богу фала! 0516    Камо т’, беже, поље Јастребово, 0517    Ком си, беже, поље оставио?“ “ 0518    „Чувају га три паше цареве, 0519    Међу њима соргуч од Будима.“ 0520    „ „Јеси л’ своје ћери добавио? 0521    Давно сам их теби опремио 0522    И Марицу Хајсер-генерала.“ “ 0523    „Ено их, синко, код чадора мога. 0524    Је л’ се твоја изгрдила војска?“ 0525    „ „Османбеже, за то се не пита: 0526    Врло се је запатила војска, 0527    Погинуло код Прозора била 0528    Три хиљаде и триста коњика, 0529    А хиљаду носим рањеника. 0530    Нека, беже, така је Крајина! 0531    Врло су ми задобили Турци, 0532    Никад ’вако задобили нисте.“ “ 0533    Док стигоше пољу Јастребову, 0534    Већ им сунце паде за планину. 0535    Њему вели силен Османбеже: 0536    „Трећи сине, Павишићу Лука! 0537    Хоћемо ли овде преноћити? 0538    Врлетна је стаза у Бакоњи.“ 0539    „ „Не будали, силен-Османбеже! 0540    Вакта овде није од конака. 0541    Бјежмо, беже, под гору Бакоњу! 0542    Ти чујеш ли јеке од топова? 0543    Бан би мого силу истирати, 0544    На уморне наске, ударити, 0545    Сви би лигом могли изгинути. 0546    Бјеж’мо, беже, у гору Бакоњу, 0547    Само кад си ћери избавио!“ 0548    Диже војску с поља зеленога, 0549    Оде Лука под гору Бакоњу. 0550    Уз Бакоњу гору ударише, 0551    Сву ноћ они љуто путоваше, 0552    Вавик Лука виче са алата: 0553    „Полако јаш’те у гору Бакоњу, 0554    Чувајте добро наше рањенике, 0555    Рањена немој нико оставити, 0556    Лука знаде, шта је рањеника. 0557    Ко остави једног рањеника, 0558    Згубит ће га код Осика Лука.“ 0559    И Бакоњу гору пригазише, 0560    Већ им био данак освануо, 0561    Отискоше до Осика била. 0562    Када Лука под Осик изиђе, 0563    Под Осиком заставио војску, 0564    Сав добитак на хрпу санио. 0565    Он повика Хасанпашу Тиру: 0566    „Ти ћеш, паша, право подилити! “ 0567    Ту им паша право подилио: 0568    Све на здрава даде подједнако, 0569    На рањена по два паја даје, 0570    Ко погино, по пет западало, 0571    Нек му дјеца код оџака знаду, 0572    Зашто им је бабо погинуо. 0573    Када сваком право учинио, 0574    Свак окрену својој домовини. 0575    Остадоше три паше цареве, 0576    Међу њима соргуч од Будима. 0577    Да виђамо Павишића Луку! 0578    Даде бегу Хајсерову главу, 0579    Поклони Мару Хајсер-генерала 0580    Мехмедбегу Османбеговићу. 0581    Њему вели силен Османбеже: 0582    „Трећи сине, Павишићу Лука! 0583    Ти си моје ћери избавио, 0584    Ја т’ узео за сина трећега: 0585    Пола т’ џаба достојања мога! 0586    Шест стотина ја имам димова, 0587    Ето теби триста кућа кмета! 0588    Ако с’ не ћеш потурчити, сине, 0589    Нико ти за то завидити не ће, 0590    Држат ћу те ка и сина свога, 0591    Од тебе врата затворити не ћу.“ 0592    Њему вели Павишићу Лука: 0593    „Ја се, беже, потурчити не ћу, 0594    Никад ти хиле учинити не ћу, 0595    Док је моје на рамену главе.“ 0596    Свак је Луку добро даровао: 0597    Најкашње га везир помилово, 0598    Помилово, добро даровао. 0599    Даде му читлук стотину димова 0600    И агалук стотину нефера. 0601    Везир му је кулу начинио 0602    А код бега кано и у бега, 0603    А даде му своју бујрунтију, 0604    Да је првак у Осику билу. 0605    Док му ј’ жива на рамену глава, 0606    Куд год рече Павишићу Лука, 0607    Сви да Луку послушају Турци. 0608    Кад год хоће војевати Лука, 0609    Да он море подигнути војску, 0610    Дигнут’ војске тридесет хиљада 0611    Брез изуна будимског везира, 0612    Да окреће, куд је њему драго. 0613    Оженише Луку у Осику 0614    Липом Маром Чубриц-Михајила, 0615    С њоме био, пород породио. 0616    Док су им главе у животу биле, 0617    Добро су га миловали Турци. 0618    Заједно су често војевали, 0619    Ником није криво учинио.